Memfis 11.2.2013.
Dragi prijatelji,
Veliki pozdrav iz Memfisa. Ponovo smo Sara i ja ovde posle skoro mesec dana boravka kod kuće. Bilo je lepo što smo posle dva meseca bili zajedno na okupu.
Odlične vesti!
Novi rezultati magnetne rezonance su pokazali da nema nikakvih novih znakova bolesti nigde u telu i da sve izgleda mnogo bolje nego na prethodnom snimku pre zračne terapije. Čak i mali metastatički spot koji je zabrinjavao i koji su joj pronašli sada je daleko manji nego što je bio. Doktori su baš veoma zadovoljni i ohrabreni. Zahvaljujemo Bogu za ovo. Jako ohrabrujuće za nas.
Ispred nas
Čim smo stigli počeli su dugi dani sa puno pregleda, ispitivanja i procedura za terapiju koju će Sara početi da prima. Dalja terapija se sastoji u uzimanju njenih matičnih ćelija pre prvog ciklusa hemoterapije i njihovim vraćanjem u krv posle hemoterapije. Ova procedura se radi zbog toga što se Sara nalazi u grupi viskoko rizičnih pacijenata i zbog toga što će primati visoke doze hemoterapije.
Prvi ciklus hemoterapije počinje 16. februara. Molite se da Sara sve ovo podnese i da sporedni efekti ove terapije budu minimalni. Razgovori sa lekarima i stručnjacima i literatura koju sam dobio da čitam vezi s ovim što predstoji često nam, pored korisnih informacija, donose strah. Znate, upravo borba između onog što teološki znate i potreba da se to praktično primeni jeste ono što predstavlja izazov dok prolazimo kroz osećanja bola i tuge kao i zahvalnosti i radosti, nesigurnosti i straha i pored pouzdanja u Božiju providnost i suverenost.
Hvala !
Ali ono što želimo reći je veliko HVALA vama koji ste sa nama u ovome, koji se molite za nas, ohrabrujete druge da to čine i svesrdno nam pomažete na razne načine. To je velika stvar za nas da znamo da u ovome nismo sami i da nam je Bog dao jedne drugima. Hvala mnogo vama koji ste nam i praktično pomogli da Jaroslava i deca mogu doći da bismo svi zajedno bili ovde. Zaista smo dirnuti načinom na koji se Bog brine. Zar nije istina da je nama i sva kosa na glavi izbrojana? Zar se Bog neće pobrinuti za svoju decu, mnogo bolje nego što bi se mi brinuli za našu?
Spisak zahvalnosti je dugačak da bih ga ovde pisao, ali ostaje ono što nas drži u svemu – Bog je veran i On je dobar.
Refren ove poznate pesme inspiriše nas da verujemo onome kome vredi verovati, koji se ne menja, koji je isti juče, danas i zauvek.
„Slaviću te u ovoj oluji
Podići ću ruke
Jer ti si Onaj koji jeste
Bez obzira gde sam ja.
Svaku suzu koju sam pustio
Ti držiš u ruci
Nikada me nisi ostavio
I iako mi se srce kida
Slaviću Te u ovoj oluji.“
Iskreno vaši,
Slađan i Sara sa porodicom