Dragi prijatelji,
Veliki pozdrav iz Memfisa od svih nas Milenkovića. Radujemo se što možemo da vam se opet javimo sa vestima, a takođe i da vam zahvalimo za vaše molitve i svu podršku koju nam pružate.
Najveća stvar za nas je da je Sara završila hemoterapijama. Slava Bogu!
Bilo je teško, ali je gotovo. Njeno telo je mnogo oslabljeno posle svega, nije uzimala hranu skoro četiri meseca i sada to ide veoma polako. Pred nama je sada njen oporavak i nadamo se da će to ići dobro. Molimo se da što pre počne koliko toliko normalno da jede.
Ono što nas je mnogo obradovalo i ohrabrilo je to da su njeni zadnji nalazi skenera od prošle nedelje jako dobri. Uopšte nema znakova tumora i to je odlično. Hvala Bogu! Doktori su veoma zadovoljni kako je sve išlo. Molimo se da tako i ostane.
Još uvek neznamo kada idemo kući, to zavisi od Sarinog oporavka, ali očekujemo da to bude do kraja jula. Nekako nam je teško verovati da ćemo ići uskoro kući.
Naša Jana je završila sa školom, a naš najmlađi član porodice, Sofija Lena, raste i svi uživamo sa njom.
Bog je zaista pokazao i pokazivao svoje milosrđe u sred svih bura kroz koje smo prolazili. Kroz mnošto ljudi i okolnosti mogli smo videti kako je On, naš nebeski Otac nad svime. I ne samo to, nego nas je učio i uči kako još više i bolje da mu verujemo. Bog nam je obećao večni život kroz veru u Njegovog Sina Isusa Hrista, ali On nam nije obećao i da će naš zemaljski život biti bez boli. Elizabet Eliot je rekla: „Patnja nikada nije uzalud. Ona je tu da bi ti i ja mogli da se saobrazimo sa likom Hrista.”
Hvala vam dragi prijatelji što ste uz nas na ovom „putovanju“ i hvala za istrajnosti u vašim molitvama. Molimo vas da nastavite da se molite za Saru i za sve nas.
Iskreno vaši,
Slađan, Jaroslava, Sara, Jana i Lena