13.1.2013.
Dragi naši prijatelji,
Veliki pozdrav od porodice Milenković.
Posle duže vremena javljamo vam se sa vestima o tome šta se dešava kod nas. Sara i ja smo se vratili kući pre nekoliko dana. Bogu smo zahvlani što smo posle duže vremena porodično na okupu, zajedno sa našim novim članom Sofijom Lenom.
Prošla su naša 2 meseca boravka u Americi. I kako je bilo? Bilo je i dobro i teško i tužno i srećno. Prolazili smo kroz mnogo situacija u kojima smo samo mogli moliti Boga da nam da snage da izdržimo, dok smo u isto vreme zahvaljivali Bogu što nas je doveo na mesto kakvo je St Jude bolnica. Sara je tamo imala odličnu negu, uslove za život, mogućnost da i dalje uživa u onim stvarima koje čine detetov život. Zahvalni smo braću i sestrama tamo koji su se trudili, posećivali i brinuli oko nas i učinili da se tamo što više osećamo kao kod kuće.
Zbog sporednih efekata zračenja Sara je nekada bila jako slaba i iscrpljena, slabo je jela, gubila na težini, ali ono što nije uopšte izgubila je njen vedar duh i hrabrost da se sa svime nosi. Za ovih nekoliko meseci postala je tako zrelija osoba. Čak i gubitak kose joj je, čini mi se, lakše pao njoj nego nama. Pored svega trudili smo se da vodimo živote što je moguće normalno. Redovno smo išli u crkvu, upoznali mnoge divne ljude, Sara je uživala na časovima u nedeljnoj školi, išli bi u zoo vrt, kupovinu, gledali crtaće i svaki dan skajpovali sa našima kod kuće.
Kući ostajemo 4 nedelje, tj. do 3. februara, kada se vraćamo ponovo u St.Jude gde će Sara početi sa hemoterapijama, koje bi trebale trajati narednih 5 meseci. Sara spada u kategoriju visokorizičnih pacijenata zbog čega je primala visoke doze radijacija, a tako će biti i sa hemoterapijama.
Naša borba sa rakom je tek na početku. Verujemo Bogu da je On može već danas okončati, ali tom istom Bogu verujemo koji zna sve naše dane i naše sutra i znamo da nekada patnje koje nama izgledaju tako bolne, donose neku svrhu koja je mnogo veća i izvrsnija. Kako je Bog gledao na bol i patnju svog sopstvenog sina? Da li ga je mogao spasiti krsta i smrti? Ko može da sluša vapaj deteta i ne odgovori, gleda smrt svog deteta, a može da je spreči, a ipak to ne učini? To je bio Bog, jer je znao da će upravo ona doneti blagoslove čovečanstvu kroz milenijume.
Svaki dan se molimo da nam Bog daje snage da mu verujemo i ako smo nekada savladani osećanjem bespomoćnosti i željom za instant rešenjem. Mi ćemo činiti sve što je u našoj moći da Sara ima najbolju negu, ali znamo da je sve u Božijoj vlasti i Njegovim rukama.
Danas je Sarin 9. rođendan. Radujemo se što nam je dao Saru da je imamo svih ovih godina i što je i dalje sa nama. Sara je mami kupila za Božić narukvicu na kojoj su urezane reči: „Svaki dan je poklon od Boga.“ Ovo je istina i za nju i za mene i za sve nas. Ako imamo još koji dan ispred nas da živimo, to je dar od Boga, a ako nemamo, opet, sve je od Njega.
Želeli bi da nam se Jaroslava sa Lenom i Janom, krajem februara ili početkom marta, pridruže. Puno stvari treba rešiti oko viza, putovanja, smeštaja tamo,… Molite se da ovo bude izvodljivo i da možemo biti svi zajedno tokom ovog dužeg i verovatno težeg perioda za Saru.
U HUB-u stvari idu odlično. Prošli semestar je završen i 5 studenata je završilo svoje jednogodišnje školovanje. Ostali nastavljaju već za nekoliko dana i njima se priključuju još nekolicina novih studenata. Juče je u HUB-u završen jedan omladinski kamp, gde smo mogli da budemo njihovi domaćini. Kakva privilegija da služimo drugima! Hvala mnogo što se i dalje molite i podržavate službu HUB-a i Biblijske škole.
Hvala što se verno molite za nas kao porodicu i što nas pitate za vesti. Hvala za sve vas koji ste slali mejlove, pisma, poklone, čestitke, itd. Toliko brige i pažnje, čak i od onih ljudi koje nikada nismo ni upoznali. Uglavnom nismo uspeli da odgovorimo i lično zahvalimo na tome, ali iz celog srca vam sada zahvaljujemo.
Neka svima nama Gospod pomogne da nam u Novoj godini On bude bliži i draži više nego ikad.
Vaši,
Slađan i Jaroslava, sa Sarom, Janom i Lenom
Milenković
Sa vama smo. Šta god da možemo da pomognemo, tu smo.